Vladislav

Izlečio sam se zauvek!

Zovem se Vladislav Simanić, imam 27 godina. Rođen sam u normalnoj četvoročlanoj porodici gde mi je pružena sva ljubav i pažnja koja mi je bila potrebna kao detetu. Kako sam rastao, pogotovo u pubertetu, tako su mi roditelji sve više smetali. Osećao sam se kao da žele da me kontrolišu i da žele da organizuju moj život na njihov način. Zbog toga sam sve manje vremena provodio u kući a sve više na ulici. Sa trinaest godina počeo sam da konzumiram marihuanu, razne tablete i alkohol. Svakodnevno sam koristio sve vrste narkotika samo da bih pobegao od stvarnosti. Pri kraju srednje škole sam poželeo da prestanem da se drogiram. Mislio sam da je to tako jednostavno i lako. Umesto da budem slobodan i normalan u mom životu su se pojavili novi problemi. Iz dana u dan život mi je imao sve manje smisla bez droge. Postao sam tužan, bezvoljan, depresivan. Počeo sam da razmišljam o samoubistvu. Ubrzo sam počeo da uzimam heroin i vrlo brzo postao sam zavistan. Roditelji su saznali da se drogiram, kao i kolege sa posla. Otišao sam od kuće i jedino mesto gde sam mogao da živim su razne napuštene kuće. Išao sam tri puta na lečenje ali sve je bilo bezuspešno. Na jednoj od tih klinika sam čuo za Raskršće. Nakon dugog ubeđivanja, od strane roditelja, pristao sam  da odem na razgovor u Coffee House.

Tamo sam upoznao ljude koji su mi pričali o svom životu. Takav život sam želeo i ja da imam. Pričali su mi o povratku poverenja, sreći, ljubavi, porodici… O svim dobrim stvarima koje sam izgubio tokom drogiranja. Bio sam skroz zbunjen ali nekako me je ta zbunjenost terala da stalno razmišljam o Raskršću. Na početku programa mi je bilo jako teško ali kako je vreme odmicalo prepustio sam se nastavnom programu i osoblju. Uz njihovu pomoć naučio sam kako da se suočim sa problemima, izgradio sam sistem moralnih vrednosti i ponovo sam stekao radne navike. Iz dana u dan moj odnos sa porodicom je bio sve bolji a sa sestrom, sa kojom uopšte nisam pričao, sada imam odlične odnose. Povratio sam vrednost, poštovanje kod drugih ljudi, roditelji mi opet veruju. Dobio sam sve one stvari o kojima sam slušao ljude pre dve godine na Coffee House-u. One stvari na kojima sam zavideo drugim ljudima… Imam devojku o kojoj sam samo mogao da maštam, volontiram u muškom centru i trudim se da osoblju budem na pomoć, a ostalim studentima primer da je život bez narkotika moguć jer sam se ja izlečio zauvek!