MILOŠ
Praznina i osećaj samoće je nestao
Moje ime je Miloš Nikolić i imam 28 godina. Kao mali, bio sam drugačiji od drugih, bio sam hiperaktivno dete i veoma radoznao, sve sam hteo da probam i da istražim. Sa 12 godina sam počeo da pijem, zloupotrebljavam lekove, koristim marihuanu i razne vrste “brzih” droga. Tinejdžerske dane sam proveo pokušavajući da dovedem svoj život u normalno stanje ali sam nažalost samo tonuo dublje. Pokušao sam da pobegnem od problema, preselio sam se u drugi grad, međutim, umesto rešenja sam počeo da izlazim po žurkama i uzimam heroin. Zamenio sam dan za noć i ne sluteći u šta se upuštam počinjem polako da umirem. Bio sam svestan šta radim sebi, porodici, prijateljima ali nisam mogao da stanem. Toliko sam bio očajan da sam poželeo da ne postojim, toliko me je sve bolelo da sam želeo da umrem. Onda sam jednog dana čuo od drugarice za Raskršće. Otišao sam na coffeehouse, ali uopšte nisam verovao ljudima koji su tamo bili da su nekad bili kao ja. Mislio sam da niko ne može biti kao ja! Polako počinjem da ih upoznajem i da im verujem. Poštovali su me i gledali kao čoveka. Rešavam da uđem u program i donosim stav da ću uraditi sve samo da prestanu bolovi u telu i da nestane crv u glavi. U programu, uz pomoć osoblja učim kako da se promenim. Potreba da uzimam drogu je nestala, bolovi su prestali, praznina i osećaj samoće je nestao. Dobio sam novu šansu, nov identitet, život je dobio smisao. Situacija u porodici je mnogo bolja i ponovo smo na okupu. Danas sam slobodan, sposoban da se borim, danas mogu da donosim odluke za svoj život i hrabro idem napred!