ĐORĐE ŽIVANOVIĆ
„Suši majstor“
Moje ime je Đorđe Živanović. Odrastao sam u rasturenoj porodici, moji roditelji su se razveli kada sam imao sedam godina. Tada, kao mali sam tražio pažnju svojih roditelja na sve moguće načine, svojim uspesima u školi, u sportu, učio sam da sviram gitaru, bavio se glumom. Moji roditelji su to prihvatili kao posledicu moje inteligencije i moji uspesi više nisu privlačili pažnju nego su se jednostavno podrazumevali. Da bih privukao njihovu pažnju počeo sam da radim loše stvari koje pre nisam radio, i okružio se lošim društvom. U tom periodu sam napravio niz pogrešnih odluka koje su me odvele do samog dna. Narkotike sam počeo da koristim u srednjoj školi, i to su bili lekovi uz alkohol i marihuana. Takođe sam prodavao drogu. U dvadeset petoj godini dobio sam kćerku, ali tri meseca nakon njenog rođenja odlazim u zatvor i izlazim posle tri godine. Tada saznajem da me je žena ostavila i postajem očajan zbog toga. Pijem i počinjem svakodnevno da koristim heroin. Postajem zavisnik i uništavam svoj život i živote mojih najbližih. Pokušavam da se skinem tako što posećujem psihijatre, pijem blokatore ali ne uspevam da se izvučem. Padam u sve veći očaj i sve više sam ubeđen da mi nema spasa.
Jednoga dana sam preko prijatelja čuo za “Raskršće”. Odlazim u Coffee House i tamo razgovaram sa momcima koji su završili program. Video sam slobodu u njihovim očima i to mi je dalo nadu i ohrabrilo me da uđem u program. U programu sam kroz nastavni plan i savetovanja došao do korena svojih problema. Naučio sam kako da promenim svoj karakter i naučio da raspoznajem koje su zrele odluke. Više ne osećam krivicu koja me je zarobljavala zbog načina na koji sam vodio svoj život i nakon dvadeset meseci sam izašao kao potpuno nova zrela ličnost. Postao sam spreman da se nosim sa svakodnevnim problemima i preuzmem odgovornosti kao roditelj. Nastavio sam da sviram gitaru, radim kao suši majstor u restoranu, jednom mesečno vodim časove kuvanja i redovno provodim vreme sa svojom kćerkom.
