ĐORĐE
„Da se nisam odlučio za ovaj korak, ja verovatno ne bih bio živ danas.“
Zovem se Đorđe, živim u Novom Sadu i imam 27 godina. Imao sam bezbrižno detinjstvo i ništa mi nije nedostajalo, međutim već pri kraju moje osnovne škole počeo sam se upoznavati sa drogama. Jako brzo je moje korišćenje droga postalo redovno. Marihuana, heroin, anfetamini, koristio sam sve do čega sam mogao da dođem. Nakon moje srednje škole već sam imao ozbiljan problem sa drogama, jer mi život nije imao smisla bez njih. Shvatio sam da neću uspeti sam da se oslobodim zavisnosti. Pokušao sam da se skinem na razne načine. Na inicijativu mojih ukućana sam odlazio i na psihoterapiju, ali sve to nije dalo trajne rezultate. Moj život odavno nije imao smisla. Nisam više imao želju za životom.
Jednog dana moj brat je došao i rekao mi da postoji jedan rehabilitacioni centar koji pomaže zavisnicima. Budući da nisam video drugog rešenja, nerado sam ušao u rehabilitacioni centar Raskršće. Tada sam imao 21 godinu. Prvo što sam primetio kada sam došao u rehabilitacioni centar je da su me svi prihvatili, video sam da i osoblje i svi koji su tamo, znaju kroz šta prolazim i osetio sam se voljenim. Bilo je teških trenutaka, ali sam uz pomoć osoblja uspeo da sve prevaziđem i da nakon 18 meseci uspešno završim program.
Moj život narkomanije je bio iza mene a ispred mene perspektiva dobrog života bez droge. Da se nisam odlučio za ovaj korak, ja verovatno ne bih bio živ danas. Nedavno sam se oženio sa devojkom koja je takođe bila zavisnik i koja je završila program Raskršća, ali danas mi vodimo veoma dobar život pun radosti i sreće koja će biti još veća kada se moja žena porodi. Svega ovoga ne bi bilo da nisam bio u rehabilitacionom centru Raskršće i tamo prevazišao moj problem koji sam imao sa zavisnošću.
