BOJAN
Od straha do SLOBODE!
Moje ime je Bojan, a ovo je moja priča. Kao dete imao sam sve što sam mogao poželeti, sve do onog trenutka kada je buknuo rat u našoj zemlji. Moj otac je bio vojno lice a mi smo živeli Zagrebu. Dobijali smo preteće pozive, svakodnevno sam gledao uplakanu majku. Jedan poseban bes i mržnja su se rađali u meni. Moja cela porodica odlazi iz Zagreba i selimo se u Beograd. Tih ratnih godina izgubili smo sve. Kao izbeglice bili smo diskriminisani i odbačeni od strane društva, a to je mene strašno bolelo. Mržnja u meni je rasla… Tražio sam mir, ali uvek na pogrešnim mestima, bila mi je potrebna zabava i rasterećenje. Vremenom upoznajem neke moje vršnjake koji su vreme sivila i dokolice skraćivali konzumiranjem alkohola i svakojakih droga. Počinjem da vidim izlaz iz mog unutrašnjeg pakla upravo u tome. Moja svakodnevnica postaju tuče i drogiranje. I onda je jednog dana stupio na scenu heroin. Nisam više mrzeo ljude oko sebe… nisam ništa više osećao. Postajem okoreli zavisnik i moj život postaje velika agonija. U tim trenucima mrzim samo sebe. Slede problemi sa policijom, porodicom i bližnjima. Svi oni kojima sam nekada nešto značio me izbegavaju. Postao sam svestan da mi je potrebna pomoć. Fizički sam bio toliko slab da sam skoro svaki put posle konzumiranja droge završavao u overdouzu.
Čujem za Raskršće preko TV-a, i počinjem da se interesujem. Bio sam svestan da mi je Raskršće poslednja šansa. Ulazim u rehabilitacioni centar i tamo vidim ljude oko sebe koji su srećni i zdravi. To u meni budi želju za izlečenjem. Tamo prvi put čujem da postoji izlaz. Kada sam ušao u program bio sam pun strahova, mržnje i besa, ali tokom programa dolazi do totalne transformacije. Počinjem da se radujem malim stvarima, ustajem radostan bez želje za drogom. Mržnja i agonija nestaju. Volim život. Danas, program rehabilitacije je iza mene, kako vreme prolazi ja se sve bolje osećam, zaposlio sam se i planiram da završim školu i da nastavim da živim ovaj život i uživam u njemu. Svestan sam da je život maratonska trka i da je sam ne mogu istrčati. Na srecu, tu je moj Bog koji će zauvek biti uz mene i dati mi smernice.
