MILIVOJE
ZGADIO SAM SE SAM SEBI
Zovem se Milivoje Popović. Imam 34 godine. Živim u Zmajevu. Rastao sam u normalnoj porodici sa roditeljima i dve sestre. Kao najmlađi član porodice sva ljubav i pažnja je bila usmerena na mene. Nisam oskudevao ni u čemu. Imao sam srećno i bezbrižno detinjstvo.
Učenje me nije interesovalo pa sam srednju školu napustio već u prvoj godini. U nedostatku obaveza i roditeljske kontrole vreme sam provodio sa društvom na ulici. Najviše vremena smo provodili u delu grada u kom si mogao da nađeš sve vrste narkotika. Sa 14 godina sam već počeo da pušim travu. Ubrzo sam došao u kontakt sa trodonima i heroinom. U početku sam heroin koristio samo vikendom ali sam se brzo navukao. Sestra je prva primetila da to nisam više ja, da se ponašam drugačije. Počeo sam da kradem stvari iz kuće, manipulišem i lažem roditelje. Kada su mi pronašli drogu u sobi tada su postali svesni da sam u problemu. Odlučili su da me prvi put testiraju. Bio sam pozitivan. Odveli su me kod psihijatra koji mi je prepisao terapiju lekovima i blokatore. Međutim, to nije dugo trajalo. Ponovo sam počeo da se drogiram. Ubrzo sam ostala bez oca. Posle njegove smrti još više tonem i još više se drogiram. Iz dana u dan bio sam sve lošiji. Nisam imao više nijednog druga. Bio sam sam. Mislio sam da se to nikada neće završiti. Hteo sam da dignem ruku na sebe. Zgadio sam se sam sebi. Otišao sam kod sestre i zatražio sam pomoć jer ovako više nisam mogao da živim.
Uz njenu pomoć i konsultacije sa stricem došao sam u „Raskršće“. Otišao sam na razgovor u Muški centar i prihvatio sam da ostanem u programu. Prvih par meseci mi je bilo jako teško, nekoliko puta sam hteo da odustanem. Tek kada sam počeo da čitam Bibliju, da se molim i da radim ono što mi osoblje Muškog centra savetuje desile su se prve promene. Moj karakter, stavovi i ponašanje su počeli da se menjaju. U porodici niko nije mogao da me prepozna. Postao sam odgovorniji, stekao sam radne navike, radio sam na izgradnji međuljudskih odnosa. Bio sam skroz druga osoba i svidelo mi se da tako živim. Trenutno u „Raskršću“ volontiram. Trudim se da budem na blagoslov momcima koji su u programu i osoblju. Svestan sam da je ovo škola kroz koju sam morao da prođem i da ću ovo što sam naučio u „Raskršću“ moći i praktično da primenim u životu.