VESELIN

USPEO SAM

Zovem se Veselin Jeremić. Trenutno živim u Herceg Novom, primorskom gradiću u Crnoj Gori. Rođen sam u Požarevcu gde sam i odrastao 90-ih godina. Mnogo puta sam se selio po Srbiji i Crnoj Gori, a neko vreme sam proveo živeći u Skandinaviji. Završio sam matematičku gimnaziju kao vukovac, nakon čega sam upisivao nekoliko fakulteta, ali ni jedan nisam priveo kraju. Bavim se računarima i računarskim tehnologijama.

Moj prvi sustret sa drogom se desio još u osnovnoj školi kada sam imao 14 godina, u pitanju je bila marihuana. Takav život je počeo da me privlači, iako sam bio sportista i igrao košarku za lokalni klub. U srednjoj školi sa društvom sam išao na „rejv žurke” i postao sam opsednut elektronskom muzikom. To postaje jedino što me zanima u životu. Po beogradskim klubovima mi se nude razne sintetičke droge i ja isprobavam sve što se moglo isprobati. Favotit mi je bio LSD. Po samom polasku na studije, sa 19 godina sam završio u zatvoru zbog prodaje narkotika. Kao najmlađi tamo učio sam od ostalih kako da preživljavam razne situacije. Samim tim u potpunosti sam prihvatio taj sistem vrednosti, pa tako nastavljam da živim i po izlasku na slobodu. Video sam da mogu mnogo lakše i brže da dođem do novca a da pritom uživam kako poželim. Napuštam roditelje i krećem samostalan život koji mi se tada činio fantastičnim. Počeo sam da konzumiram heroin koji mi omogućava da lakše podnosim sav taj haos i ubrzo bez njega nije više ni bilo moguće funkcionisati. Tako sam proveo narednih 10 godina sa raznim pokušajima skidanja po privatnim klinikama, ali naravno ništa nije dalo rezultata. Izgubio sam svaku nadu. Policija me je dovela na psihijatriju gde sam proveo 6 meseci. Tu sam dobio terapiju za, kako su oni rekli, duševna oboljenja. Ubrzo sam počeo da prekoračavam terapiju i da pijem velike količine lekova.

Roditelji nisu izgubili nadu i po internetu su tražili bilo koju vrstu pomoći za mene. Našli su „Raskršće”, ali ubeđivanje je trajalo dugo jer sam imao veliku odbojnost prema hrišćanskim programima. Iz krajnjeg očaja sam pristao da dođem i pokušam, jer nisam imao šta da izgubim. Po dolasku u centar, želja za izlečenjem je postajala sve jača jer sam slušao razna svedočanstva. Iako se nisam slagao sa onim što mi je osoblje govorilo, rešio sam da ih poslušam u svemu. Najveći problem je bio u mom umu, stalno sam tražio neku logiku i začkoljicu. Posle nekoliko dana molio sam molitvu predanja života Bogu i baš tada su stvari počele da se menjaju. Počeo sam da uživam u slavljenju a u tekstovima pesama pronalazim istinu. Počeo sam da učim da sviram gitaru i da učestvujem u slavljenju, a zatim se kroz to um otvara i sa radošću prihvatam Hrista u moj život. Za nekoliko meseci Bog me je blagoslovio da budem vođa slavljenja i da na taj način pomažem drugima i njihovom oslobođenju. Takođe, sam dobio I službu u crkvi što to mi je puno značilo jer sam video da mi neko ukazuje poverenje koje mi dugo nije bilo ukazano. Ubrzo su ožiljci na duši koji su nastali onakvim stilom života bili isceljeni. Dobio sam mnogo više od oslobođenja, od želje za drogiranjem. Konačno sam našao mir i sve ono zbog čega sam morao da uzimam supstancu, nestaje. Terapija koju sam pio više nije bila potrebna. Uspeo sam da se oslobodim i tog ropstva i da ponovo budem radostan i veseo. Da budem miran i zahvalan i da se nanovo rodim. Hvala Gospodu na tome! Nema veće radosti nego isplivati iz onog mulja na površinu, na svetlost.

Moji dalji planovi su vezani za povratak u Švedsku i nastavak rada u dosadašnjoj profesiji. Želim da se pridružim nekoj lokalnoj crkvi, da služim i da učestvujem u timu za slavljenje. Sve ono što mi je nekada izgledalo nemoguće, sada jeste. Porodica, potomstvo i normalan život.

 

Veselin pre
Veselin pre
Veselin posle
Veselin posle