Tamara

ŽELIM DA ŽIVIM

Moje ime je Tamara Maksimović. Imam 28 godina i iz Sremske Mitrovice sam. Detinjstvo pamtim po stalnim roditeljskim svađama i njihovim čestim odsustvima koje su pokušavali da nadoknade materijalnim stvarima. Razveli su se kada sam imala devet godina.

U osnovnoj školi postala sam problematična. Počela sam da pijem, pušim, duvam a sa petnaest godina sam prvi put probala heroin. Narednih 6-7 godina konzumirala sam sve do čega sam mogla da dođem. Živela sam destruktivnim načinom života, sama. Na kraju se sve svelo na heroin i kako doći do njega.

Smrt mi se činila kao jedini izlaz iz te agonije i očaja koji je donosio svaki novi dan. Sa ocem nisam razgovarala veći deo svog života ali sam ipak otišla kod njega da potražim pomoć. Tako sam došla u „Raskršće“. Tu sam naišla na veliko razumevanje, ljubav i podršku osoblja i drugih devojaka. Videla sam promenjene ljudske živote. Ljude koji su nekad imali iste probleme, kao ja, a sada žive normalno. U programu koji je sveobuhvatan, sam kroz duhovne principe, psihološka savetovanja i Nastavni plan naučila i dobila želju da se menjam i radim na sebi. Potpuno je nestala moja želja za drogom jer sam shvatila korene i uzroke moje narkomanije, loših stavova i ponašanja. Uz stručna savetovanja i čitanje Svetog pisma perspektiva mi se potpuno promenila i ponovo su mi se vratile prave vrednosti. U programu sam bila dvadeset meseci. Kao i svaki proces u kom se menjaš, bilo je teško, ali to me je učinilo osobom kakva sam danas. Moj dolazak u „Raskršće“ je definitivno jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu. Porodični odnosi su obnovljeni. Dobila sam nov život bez osećaja griže savesti, gorčine i krivice. Najvažnije od svega je da sam dobila volju za životom. Napokon mi se živi. Uživam u radosti spasenja i slobodi koju mi je Gospod dao, bez ikakve supstance