SIMONA

NEMA VIŠE STRAHOVA NI ODBAČENJA

Zovem se Simona. Imam 25. godina i iz Stare Pazove sam. Detinjstvo sam provela bezbrižno. Roditelji su se lepo slagali, vodili su računa o meni ali su uglavnom radili sve umesto mene. Ni zašta nisam morala da se potrudim.

Kada sam napunila 14 godina moji su odlučili da se razvedu i ja sam se tada susrela sa strahovima, nesigurnošću ali sam imala potpunu slobodu da radim šta hoći. Počela sam da pijem. Ubrzo sam počela da pevam u jednoj lokalnoj kafani i zbog treme i brojnih strahova, sa kojima nisam znala kako da se nosim, počela sam da se drogiram. Narednih devet godina nisam uradila ništa dobro za svoj život. Imala sam jako lošu sliku o sebi, bila sam očajna i mračna.

U Raskršće sam ušla pre dve godine bez ikakvih moralnih i etičkih standarda, puna besa i gorčine ali mi je bilo jasno da mi je tu mesto. Želela sam da ozdravim i imam dobar i kvalitetan život. Ono što me je najviše privuklo bilo je slavljenje. Kroz slavljenje sam doživela Boga, poverovala i odlučila da ću tim putem da idem. U programu nije bilo lako, morala sam da menjam navike, ponašanje ali sam naučila mnoge stvari kroz bogosluženje, savetničke razgovore, učeništva. U programu sam naučila da sviram gitaru i ukazana mi je privilegija da pevam u crkvi. Gospod mi je dao mir, radost i oslobodio me je svake vrste zavisnosti. Volela bih, sada kada su se mnoge stvari promenile i kada je Gospod odneo sve one strahove i odbačenja, da nastavim da radim na sebi. Volela bih da se bavim muzikom, da usavršavam gitaru i da školujem glas, da proslavljam Gospoda i budem primer drugima da se može izaći iz pakla narkomanije.

Simona pre
Simona pre
Simona posle
Simona posle