NENAD
NESTALO JE RAZOČARENJE U ŽIVOT
Zovem se Nenad Bićanin. Imam 40 godina. Dolazim iz Aleksandrovca, male varošice u centralnoj Srbiji. Odrastao sam sa babom i dedom jer su mi roditelji bili na privremenom radu u inostranstvu. Završio sam srednju muzičku školu i sviram nekoliko instrumenata. Otac sam petogodišnje devojčice i živim u braku već 6 godina sa suprugom Jelenom.
Prvi put sam se susreo sa drogom kada sam imao 17 godina i to je bila marihuana. Kada sam probao i osetio heroin znao sam da je to osećaj koji želim da imam do kraja života. U narednih par godina moje drogiranje je bilo vikendaški, povremeno. Zbog posla sam otišao u Nemačku. Počeo sam dobro da zarađujem i da se svakodnevno drogiram. Kad sam se vratio u Srbiju probao sam na sve načine da se skinem. Uspeo sam da apstiniram tri godine. U tom periodu sam se oženio i krenuo na terapiju za hepatitis C. Nakon terapije sam upao u depresiju, bio sam bezvoljan. Ni porodica ni ljubav najbližih mi ništa nisu značili. Počeo sam da koristim razne antidepresive i ponovo sam se vratio na heroin. Moja narkomanija je trajala skoro 15 godina, sa svim pratećim stvarima koje idu uz takav način života.
Najbitnije od svega se dešava kada sam došao u „Raskršće“. Naime, ja kao nevernik sam se susreo sa ljudima koji su bivši zavisnici, koji izgledaju normalno i žive normalnim životima, imaju porodice. Iako nisam verovao da postoji rešenje za moj problem, uviđam da grešim. Jedini problem koji mi se javlja u centru je BOG. Ja u Njega nikako nisam mogao da poverujem. Nisam mogao da verujem u nešto što ne vidim. Na prvom bogosluženju sam čuo jednu rečenicu koju sam zapamtio: „Probaj Boga, ništa ne možeš da izgubiš.“ Tada počinje moja borba sa mojim razumom, sa mojom logikom. Jedan od problema je bio što sam morao svoj život da predam Bogu i da se menjam, tj. trebao sam da se odreknem svih stvari koje nisam smatrao za problem. Posle par meseci u programu osoblje se čudilo zašto se ja još uvek osećam loše. Ja sam bio poslušan, radio sam sve što mi se kaže. Počeo sam da vodim slavljenje, ljudi su se menjali samo ja nisam. Tada je osoblje otkrilo da pušim, pijem alkohol i tablete na vikendu. To sam, naravno, čuvao za sebe i nisam uopšte mislio da je to neki problem. Tada sam doneo odluku da više neću to da radim i želeo sam da po prvi put u svom životu ispoštujem donetu odluku. Ubrzo sam kroz slavljenje počeo da imam odnos sa Bogom. Kroz čitanje Božje reči, Gospod me je oblikovao, davao mi snagu, objavio mi je istinu. Doživeo sam oslobođenje od narkomanije, cigareta i od alkohola. Pao mi je ogroman teret sa leđa i to sam bukvalno i osetio. Prvo što mi se dogodilo jeste to da sam oprostio svojim roditeljima koje sam krivio za sve svoje promašaje u životu. Gospod me je naučio da praštam i da budem zahvalan. Naučio me je da budem ponizan i poslušan a da ništa ne tražim za uzvrat. Sklonio je svu moju brigu. Nestalo je jedno veliko breme u mom životu, nestalo je razočarenje u ljude i roditelje, u moj život. Sve je dobilo neki nov smisao. Dobio sam novu svrhu za život. Ja verujem da Gospod ima plan za moj život. Gospode neka je volja tvoja.
