Mirko

Budućnost je svetla za mene

Zovem se Mitrović Mirko i imam 33 godine. Od toga sam 13 godina proveo koristeći pre svega heroin, ali i druge droge. U suštini sam imao prilično bezbrižno detinjstvo. Odrastao sam u familiji gde sam bio voljen, a i bio sam dobro i poslušno dete. Bio sam jako dobar đak, međutim kada smo se preselili u Beč, ja nisam znam jezik i uspeh u školi izostaje, pored toga moja porodica počinje da se raspada i ja počinjem da koristim heroin. Već sam i pre toga eksperimentisao i nalazio brze načine za bekstvo od stvarnosti, ali heroin mi je dao osećanja bezbrižnosti i zadovoljnosti. Međutim da bi došao do droge ja počinjem da lažem, kradem, varam, prodajem drogu. Pokušavao sam da se  „skinem“ – išao sam kod bezbroj psihijatara, pokušao sam i sa blokatorima. Odlazim čak i godinu dana u program koji podrazumeva samo izolaciju. Svaki moj pokušaj da prestanem da se drogiram se završava neuspehom.

Kada sam čuo za Raskršće nisam bio oduševljen, ali kada sam otišao na coffe house, najveći utisak su na mene ostavili ljudi koji su zračili nekim zadovoljstvom. U programu definišem problem i razlog zašto sam počeo da se drogiram i učim načine kako da ga prevaziđem. Bilo je teških perioda, ali sam kroz njih naučio da rešavam probleme koje imam i koje ću imati u životu. Ja sam u Raskršću dobio novi život. Naučio sam da me droga ne može ispuniti. Danas kada pomislim na drogu, umesto požude – tu je osećaj gađenja. Radim na tome da završim započeti fakultet i znam da je budućnost svetla za mene.