MILOŠ

SLOBODA KOJU SAM TRAŽIO

Zovem se Miloš Dašić i iz Niša sam. Imam 30 godina. Rođen sam kao jedino dete roditelja koji se se razišli pre mog rođenja. Rastao sam sa majkom a oca sam viđao jednom godišnje. Majka se trudila da mi detinjstvo bude ispunjeno srećom i zadovoljstvom kako ne bih osetio da nemam oca. Zbog čitave situacije u zemlji, nemaštine i ratova majka je ostala bez posla. Otišla je u Švajcarsku a ja sam ostao sa bakom. Tada sam prvi put osetio da nemam podršku i majčinsku ljubav koje su me gurale kroz život. Od tada osećam neku prazninu unutar grudi. Napustio sam srednju školu i otišao sam u Švajcarsku kod mame. Kako je majka non-stop radila ja sam bio prepušten sam sebi. Našao sam društvo koje mi je ponudilo lak način za zaradu. Počeo sam da preprodajem drogu i vrlo brzo sam postao zavisnik. Bivam uhapšen i proteran iz Švajcarske. Ponovo sam u Nišu, bez majke, škole i novca. Onaj osećaj praznine je ponovo tu. Nastavio sam da dilujem i da se drogiram. Na jednoj narkomanskoj šemi upoznao sam devojku. Ušao sam u vezu sa njom i ubrzo samo dobili sina Uroša. Ja nisam bio sposoban ni sebe da izdržavam. Često smo se nalazili u stanjima krize i svega onoga što droga nosi. Više nisam mogao da podnesem plač, tugu, očaj i svakodnevno svađanje koje je dovelo do zanemarivanja deteta.

Majka mi je ponudila pomoć da ona i baka brinu o Urošu a da supruga i ja uđemo u „Raskršće“ i izlečimo se. Ja sam ušao u program ali supruga je sve to odbila. Odlukom Suda sin je ostao kod nje. U programu sam proveo dve godine. U početku mi je bilo zabavno, ponašao sam se neozbiljno i često mi se išlo kući. Sveto pismo, molitva i učeništvo bile su jedine stvari koje nisam ismejavao i upravo te tri stvari su malo po malo uticale da nastavim dalje. Na vikendima sam sina zaticao okruženog zavnisnicima. To me je motivisalo da moram da uspem, da postanem slobodan i odgovoran. Pritisci su bili sve jači i jači, jedinu utehu donosilo je Sveto pismo. Kada bih čitao Sveto pismo slike budućnosti i nade bi me usmeravale napred. Danas, nakon dve godine, stekao sam uslove da se vratim u Švajcarsku, gde me čeka posao. Planiram da se priključim lokalnoj crkvi. Ja se molim i pokušavam da u skorije vreme sina dovedem kod sebe a bivšu suprugu uputim na rehabilitaciju. Verujem da Bog ima plan za ceo moj dom i da je ovo samo početak. Ja danas nemam onaj osećaj praznine unutar sebe. Bog me je svojom prisutnošću zauvek ispunio i zbog toga se više nikada neću drogirati. U tom osećaju su očinstvo, briga, odgovornost i izazov. A to je sloboda koju sam tražio.

 

Miloš pre
Miloš pre
Miloš posle
Miloš posle