Marijana

Sada znam da vredi živeti

Ja sam Marijana Vranić. Imam 24 godine i iz Kaća sam. Od kako znam za sebe, pitala sam se zašto sam sam rođena i koja je svrha života. Želela sam i pokušavala da nađem nešto više od života, smisao i neko veće ispunjenje. Kada sam probala heroin imala sam 17 godina. U tom momentu sam pomislila „To je to! Ovo tražim ceo svoj život!“. Mislila sam da sam pronašla tajnu života i bilo mi je čudno zašto drugi pričaju da je droga loša, kad sam se ja tako dobro osećala. Tad sam donela odluku da ću da se drogiram do kraja života. Sve one stvari koje sam volela da radim sam zapostavljala. Samo mi je bilo važno da se drogiram, u tome sam nalazila svo ispunjenje. Živela sam život „100 na sat“, drogirala sam se non stop, jurila na sve strane i mislila sam da sam na vrhu sveta. Bila sam ubeđena da je meni najbolje u životu. Heroin mi je bio glavno gorivo, a uz njega naravno i trava, trodoni, ekstazi, alkohol i sve drugo što bih našla. Međutim uskoro sam došla do tačke gde sam shvatila da je moj život je ustvari postao pravi užas. Redovne stvari su postale psihijatrija, policija, krađe, laganje, overdose,  bežanje, skrivanje, haos. Nisam više znala šta radim. Htela sam nešto da preduzmem ali nisam znala šta. Jednostavno sam postala jadna, uništena od heroina i takvog načina života. Htela sam da pronađem smisao a dobila sam samo jednu veliku rupu, prazninu, stanje u kojem nisam videla put ni nadu. Mislila sam da je gotovo sa mojim životom, i htela sam da umrem kao narkoman. Bila sam očajna.

Kada sam počela da dolazim u Coffee House mislila sam da se svi foliraju i da hoće da me zavedu i prevare. Ipak sam nastavila da dolazim misleći da nemam više šta da izgubim. Kada sam pročitala knjigu „Transfixa“ u meni se javila želja da uradim nešto sa svojim životom. Samo mi se odjednom desio neki klik u glavi, tako da sam videla svetlo, put, i odjednom mi se sve učinilo jako jasno i poverovala sam. Ušla sam u program i počela sam da se menjam. Sada sam zapravo pronašla ono što sam ceo život tražila, odgovore i ispunjenje. Sada znam da vredi živeti, sada znam da mogu da ostvarim mnogo više nego što sam ikada mogla i da zamislim. Ono što nisam verovala da ću ikad reći sada mogu, a to je da mi više ne treba heroin, sada mi je super bez toga. Znam sad istinu, više niko ne može da me ubedi u suprotno. Završila sam program i ostala sam da volontiram u Raskršću. Sada želim svima da ispričam šta mi se u životu desilo! Jednostavno jako imam potrebu da kažem svima koji se drogiraju da ne moraju više tako da žive; da postoji izlaz i način da prestanu da se drogiraju.