Ljubica

Narkomanija samo ružna prošlost!

Zovem se Ljubica i bila sam narkoman koji je izgubio svaku nadu za život. Heroin sam počela da uzimam sa nepunih sedamnaest godina. Došao je kao odgovor na sva ona pitanja koja su mi se motala po glavi, kao uteha na sve ono što me je bolelo i kao maska na sve što sam htela da sakrijem u sebi. Ubrzo sam došla do zaključka da je heroin sve što mi treba i da je on razlog mog postojanja. Sve što sam gradila, od identiteta do odnosa sa porodicom i prijateljima, gradila sam na tom temelju koji je bio jedna velika laž. Ceo moj život je postao laž.
Nažalost, toga sam postala svesna tek kad sam već uveliko bila zavisna i zaražena hepatitisom C. Moji roditelji, u želji da mi pomognu, prodali su sve što su imali, ne bi li mi, kako su oni govorili, još malo produžili život. Ništa nije vredelo. Posle svakog pokušaja da se izlečim, svaki put bi bila bliža dnu i spremnija na život ulice. Krivica zbog svega što radim, a opet nemanje snage da nešto promenim, ubijali su me jednako kao i sama droga.
U to vreme, većina mojih prijatelja je umrla.

Posle četrnaest i po godina takve agonije, ostala sam potpuno sama i bez ičije podrške. Čak mi je i moj dugogodišnji lekar otvoreno rekao da mi više nema pomoći. Tu je usledio i pokušaj samoubistva… U očaju, pozvala sam brata da me dovede u Raskršće. Za mesec dana ušla sam u program. Bila sam puna strahova, sumnji i predrasuda. Međutim, ljubav i zainteresovanost osoblja i drugih devojaka za mene, ulivali su mi poverenje koje sam odavno izgubila u ljude. Dobila sam priliku da upoznam sebe onakvu kakva stvarno jesam, da se suočim sa stvarima od kojih sam pomoću heroina bežala, a onda ih i savladam. Zahvaljujući programu oslobađala sam se destruktivnih misli i ugrađivala u sebe nove, pozitivne stavove. Stekla sam prijatelje kakve pre nisam imala, a moja porodica je dobila nazad svoje mesto u mom životu koje joj je heroin oduzeo. Moja braća se više ne stide mene, naprotiv, srećni smo kad smo svi na okupu. Ona praznina u meni koja je tražila drogu, više ne postoji.
Ova moja životna priča ne bi imala ovakav kraj niti bi ikada bila ispričana da mi Raskršće nije otvorilo vrata kad su sva druga bila zatvorena za mene. Danas sam jako srećna i potpuno uverena da je narkomanija za mene samo ružna prošlost!